Kraljica narodne muzike Lepa Lukić tokom osamdesetih godina družila se sa žestokim momcima.
Lepa Lukić osamdesetih godina družila se sa žestokim momcima Ljubom Zemuncem i Radetom Ćaldovićem Ćentom. Ona je, kako je rekla, za sve te žestoke momke bila lafčina, jer je bila prizemna i ponašala se sa njima kao što se ponašala prema svima.
Pevačica se seća svakog trenutka druženja sa njima, iako je to bilo mnogo davno. To poznanstvo s njima joj se duboko urezalo u pamćenje. Ističe da su se uvek prema njoj ponašali izuzetno fino, ali da jednu stvar nikako nije smela da odbije!
– Prema meni su bili predivni. Ljuba Zemunac, Ćenta, oni su mi napravili jednu svadbu u Frankfurtu. Naime, mi svi pevači smo pevali u Minhenu u jednom restoranu Vardar. Često sam sa Zoranom Kalezićem po deset dana pevala tamo, i oni su dolazili u taj restoran. Ako se pravio važan pevač, oni za nos vuku. Mene nikad. Njima se dopadalo što sam ja pri zemlji bila. Kad su jednom došli u restoran, konobar mi kaže da me Ljuba Zemunac zove da dođem za njihov sto. Mislite da sam to smela da odbijem – priseća se pevačica.
Ti opasni momci su Lepu tada angažovali da peva na svadbi njihovog druga – telohranitelja i ugovorila je lep honorar.
– Sednem kod njih, što da ne sednem, kad su me pozvali. Oni odmah pitaju hoću li da pevam na svadbi, a ja ne znam da li smem ili ne smem da odbijem. Pitali me koliko košta, ja kažem ništa. Pazi šta govoriš, nemoj ništa, nemoj da se foliraš, kažu mi. Ja mislim – provociraju me sigurno. Hoći da vam pevam onako, neću da vam naplatim. A oni – govori cifru. Ja mislim prete mi. Koliko kažeš, toliko ćeš dobiti. Navalili oni da kažem cifru i ja kažem 3.000 maraka. Pruža on ruku i dogovoreno – prisetila se Lepa Lukić.
Na svadbi kod prijatelja Ljuba Zemunc je svirao bubnjeve, dok je Lepa pevala. Ističe da je bilo sve lepo i da joj je gazda odmah isplatio dogovorenu cifru.
– Na svadbi nema njih, ja čekam. Kad ide Zemunac ko vojvoda, iza njega sedam-osam njih, njihovo društvo, dupli sto i on kaže – Lepa, šta čekaš. Posle Zemunac došao do nas i pita da li može da svira bubnjeve, kaže naučio u zatvoru, pa je svirao. Sve lepo bilo, do ujutro bili tu. Isplatio me gazda 3.000 maraka – nastavlja priču Lepa.
Naglašava da su je Arkan i Giška posebno voleli.
– To su takva gospoda bila, a da sam se ja nešto k*rčila bilo bi to vučenje nosića. Tako su doživljavali pevači koji su se pravili važni. Arkan me je mnogo voleo, on posebno, čak i Giška. Ne znam, mnogo je lep, a kad je prišao samo što se nisam zaljubila, a kad mi je rekao Zoran da je to Giška, odmah sam se uplašila. Ali on je toliko bio dobar čovek. Posle kad je poginuo, bilo mi je žao – zaključila je Lepa Lukić.
kurir
